Хад, грчки бог подземног света био је син Титана Кроноса и Рее. Он има три старије сестре, Хестију, Деметру и Херу и два млађа брата, Посејдона и Зевса.
Зевс, који није био поједен од стране свог оца, натерао је Хронуса да поврати своју децу, односно Зевсову браћу и сестре. Браћа и сестре су се удружили у рату против Титана. Зевс, Посејдон и Хад су добили оружје од три Киклопа, који су им помагали у току рата. Зевс је добио муњу, Посејдон трозубац, а Хад шлем који га чини невидљивим. Током ноћи, пре прве битке, Хад ,користећи свој шлем, ушуњао се међу Титане и уништио им оружје. Рат је трајао десет година и завршио се победом млађих богова. Након победе, браћа су поделила земљу на три дела и свак је владао у свом. Зевс је бог неба, Посејдон је бог мора, а Хад је добио подземни свет, невидљив свет у који иду душе мртвих.
Смртници су Хада најмање волели од свих богова. Он је забранио да ико напушта његов регион и веома је био љут када би се то десило. Хад је био окрутан и немилостив, свиреп у рату, али био је праведан и није био зао бог. Био је морбидног карактера и зато није био омиљен међу боговима, а како је управљао подземним светом, већина смртника га је мешела са смрћу и бојала га се. То је грешка јер смрт доноси Танатос, а не Хад.
Када су се смртници молили Хаду, они су челом и рукама додиривали земљу да би били сигурни да их је чуо. Жртвоване су му црне животиње, на пример црна овца, а међу данашњим аналитичарима антике постоји убеђење да су му жртвовани и људи. Крв жртве би се сипала у дубоку јаму да би она стигла до њега, а онај који би ту крв сипао морао је да окрене главу на другу страну. Фестивал, који се сваких сто година држао у његову част, звао се Световне игре.
Његово оружје била је двокрака виљушка, којом је он уништавао све што би му се нашло на путу или што није волео. Поред овога, поседовао је и штап са којим је могао да пребаци духове мртвих у свет живих. Хад се возио тамним кочијама које су вукли црни коњи. Хад је дозволио да посете њега и подземни свет и да се врате у свет живих Хераклу, Орфеју, Тезеју, Енеју и Одисеју. Никоме од њих није било пријатно у мрачном царству.